Dijagnoza i tretman funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja

Funkcionalni gastrointestinalni poremećaji - dijagnoza i tretman

U prvih šest meseci života, bebe su posebno sklone gastrointestinalnim poremećajima i simptomima koji nemaju očigledan strukturalni ili biomehanički uzrok, ali se smatra da su posledica promena u bebinom gastrointestinalnom sistemu tokom sazrevanja1. Iako nisu klasifikovani kao organska bolest, poremećaji koji mogu nastati kao posledica razvoja gastrointestinalnog trakta mogu biti izuzetno uznemirujući kako za bebu tako i za zabrinute roditelje2-3. Zbirni naziv za ova stanja je funkcionalni gastrointestinalni poremećaji1.

Funkcionalni gastrointestinalni poremećaji su veoma rasprostranjeni u najranijem životnom dobu, pri čemu oko 50% beba pati od najmanje jednog funkcionalnog gastrointestinalnog poremećaja ili s njim povezanog znaka ili simptoma pre šestog meseca života4-5. Najčešći funkcionalni gastrointestinalni poremećaji su refluks kod beba (kod oko 30% beba), infantilne kolike (kod oko 20%) i funkcionalna konstipacija (kod oko 15%)4.

Osim što izazivaju značajne nevolje za bebe i porodicu, funkcionalni gastrointestinalni poremećaji takođe predstavljaju značajno opterećenje za finansije zabrinutih roditelja i preopterećuju sistem zdravstvene zaštite. Ovo je delimično zbog činjenice da se smernice, koje preporučuju podsticanje sigurnosti roditelja i savete o ishrani, ne poštuju uvek, što dovodi do toga da neke bebe nepotrebno dobijaju lekove i predstavljaju značajne finansijske troškove za Nacionalni zdravstveni sistem6. Pridržavanje Rimskim kriterijumima i NICE smernicama može pomoći da se obezbedi optimalna dijagnostika i lečenje funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja.

Postavljanje dijagnoze funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja u praksi

Pre postavljanja dijagnoze funkcionalnog gastrointestinalnog poremećaja potrebno je isključiti organski uzrok simptoma. Simptomi i diferencijalne dijagnoze su navedeni u tabeli 1. Bebe i decu koja ispoljavaju ove simptome treba uputiti kod odgovarajućeg specijaliste.

TABELA 1: Znaci upozorenja i diferencijalne dijagnoze7-9

Rimski kriterijumi

Međunarodno usaglašeni kriterijumi za dijagnozu funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja, prvi put objavljeni u Rimu 1989. godine, redovno se ažuriraju. Najnovija verzija je objavljena 2016.1 godine (vidi Tabelu 2).

TABELA 2: Rim IV dijagnostički kriterijumi za refluks kod beba, infantilne kolike i funkcionalni zatvor u detinjstvu; adaptirano iz Benninga, et al1

Pružanje efikasne podrške roditeljima

Smernice za upravljanje funkcionalnim gastrointestinalnim poremećajima iz NICE i ESPGHAN naglašavaju da tretman prve linije treba da se zasniva na podršci i edukaciji roditelja 7-8-11.

Cilj edukacije pacijenata je da se ublaži zabrinutost roditelja o zdravlju njihovog deteta i da se podstakne promena u njihovom ponašanju, razmišljanju ili razumevanju12-13.

Pristupi kao što je tehnika motivacionog intervjuisanja — saradnički, ciljno-orijentisani stil komunikacije — mogu pomoći da se osigura da se roditelji osećaju sigurno u vezi saveta koji su im dati13.  Ovaj pristup uključuje veštinu slušanja o zabrinutosti roditelja i davanja stručnih smernica, kada je to potrebno.

Ključni principi motivacionog intervjua su:

  • Partnerstvo — rad „za“ i „sa“ roditeljem umesto usmeravanja njihovih postupaka.
  • Prihvatanje stavova roditelja i poštovanje njihove autonomije.
  • Saosećanje — posvećenost ostvarivanju dobrobiti i najboljeg interesa roditelja.
  • Evokacija — radi izazivanja roditeljske tačke gledišta i motivacije.

Delotvorna upotreba ovih principa može pomoći u ublažavanju anksioznosti roditelja i obeshrabrivanju upotrebe neodgovarajućih i skupih lekova.

 

 

Nutricionističko i medicinsko upravljanje funkcionalnim gastrointestinalnim poremećajima

Najvažniji savet o ishrani je pružiti podršku majkama koje doje. Majčino mleko je posebno prilagođeno bebinom sistemu za varenje koji se razvija i može pomoći u sprečavanju pojave nekih simptoma funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja8-9.

Većina smernica se slaže da prva linija lečenja funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja treba da se fokusira na edukaciju roditelja i savete o ishrani. Zaista, nedavni pregled Salvatore et al. preporučio je da vođenje roditelja treba da uključi savete o obimu hranjenja, učestalosti, tehnici hranjenja za sve bebe i „razmatranje ekstenzivnih proteinskih hidrolizata ili formula aminokiselina sa dokazanim efektom kod beba hranjenih formulama sa upornim simptomima10.

Farmakološka intervencija, bila ona propisana sa ili bez recepta, ima ograničenu upotrebu kod funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja i treba je rezervisati samo za najizazovnije slučajeve10.

Bebe koje se hrane formulom koje pate od funkcionalnog gastrointestinalnog poremećaja mogu imati koristi od prelaska sa standardne formule na formulu koja je posebno dizajnirana za upravljanje relevantnim poremećajem pomoću ishrane10.

Tretman refluksa kod beba

Kako se refluks obično spontano popravlja u prvoj godini života, glavni cilj tretmana je da se sačeka ovo rešenje uz obezbeđivanje edukacije roditelja i ublažavanja simptoma1.

Roditelji bi trebalo da budu dobro informisani o:

  • Prirodi nastanka refluksa

Tretman ishranom treba da se fokusira na:

  • Podršku dojenju
  • Uticaj prekomernog hranjenja na simptome
  • Korekciju učestalosti i obima obroka
  • Upotrebu zgušnjivača ili, ako se koristi formula, zgušnjenu ili anti-refluks formulu.

Prema NASPGHAN i ESPGHAN, bebe koje se hrane adaptiranom mlečnom formulom i ne reaguju na nefarmakološki tretman - možda pate od alergije na proteine kravljeg mleka i trebalo bi da budu razmotrene za ispitivanje: dve do četiri nedelje da koriste formulu zasnovanu na ekstenzivno hidrolizovanim proteinima (ili aminokiselinama)17.

Refluks kod beba retko zahteva farmakološki tretman. NICE savetuje da se ne koriste PPI, blokatori histamin-2 receptora, metoklopramid, domperidon ili eritromicin, iako se alginati mogu razmatrati kod beba koje su izrazito uznemirene ako zgusnuta hrana nije dovela do uspeha⁹. NASPGHAN i ESPGHAN ne savetuju hroničnu upotrebu antacida/alginata kod beba i navode da inhibitore protonske pumpe treba prepisivati u najmanjoj mogućoj dozi i samo kada postoji jasna dijagnoza gastroezofagealne refluksne bolesti (GORD)17.

Tretman kolika kod beba

Efikasno upravljanje kolikama se obično usmerava na pomoć roditeljima da se izbore sa izazovom suočavanja sa detetom koje preterano plače. Možda će oni odahnuti kada saznaju da će se plač smanjiti, obično oko četiri do šest meseci nakon rođenja18.

NICE savetuje edukaciju roditelja, podršku i praktične savete. Treba pružiti informacije o sledećem7.

  • Kako negovatelji mogu da brinu o svojoj dobrobiti
  • Znaci gladi i umora
  • Porodična struktura i navike
  • Samoograničavajuća priroda stanja
  • Umirujuće strategije kao što je držanje bebe
  • Dojenje

Vandenplas et al. preporučuju sledeći tretman ishranom11

Ako je alergija na kravlje mleko potencijalni uzrok: za bebe koje se doje, razmislite o isključenju mlečnih proizvoda iz ishrane majke ili o ekstenzivno hidrolizovanoj formuli za bebe hranjene formulom.

Ako alergija na kravlje mleko nije potencijalni uzrok: pružiti podršku i ohrabrenje majci da nastavi dojenje. Za bebe hranjene formulom; parcijalno hidrolizovana formula sa smanjenom količinom laktoze ili bez laktoze.

Komfort formule, koje sadrže delimično hidrolizovane proteine, posebno su dizajnirane za upravljanje kolikama i zatvorom pomoću ishrane.

Farmakološka terapija nije efikasna kod infantilnih kolika i može izazvati ozbiljne neželjene reakcije11

Upravljanje funkcionalnom konstipacijom

Jednom kada se isključi organski uzrok zatvora (kao što je Hiršprungova bolest ili cistična fibroza), tretman se usmerava na obnavljanje redovnog obrasca defekacije i sprečavanje recidiva. Roditeljima stoga treba ponuditi informacije o tome koliko često treba da očekuju da njihovo dete vrši nuždu.

Upravljanje ishranom se usmerava na11

  • Podršku dojenju
  • Savetovanje o pripremi formule za bebe hranjene formulom
  • Razmatranje upotrebe laktuloze, iako to može izazvati nadimanje

Sokovi koji sadrže sorbitol, poput soka od suve šljive, kruške i jabuke, mogu pomoći kod zatvora, ali se ne savetuju jer se rizikuje neuravnotežena ishrana i mogu dovesti do dijareje ili bolova u stomaku.

Farmakološko upravljanje podrazumeva upotrebu polietilen glikola kod bebe starijih od šest meseci11. Ako ovo ne funkcioniše ili se ne podnosi, NICE preporučuje upotrebu stimulativnog laksativa8.

  1. Benninga MA et al. Childhood Functional Gastrointestinal Disorders: Neonate/ Toddler. Gastroenterology 2016;150:1443–1455.e2.
  2. Kurth E et al. Crying babies, tired mothers: what do we know? A systematic review. Midwifery 2011;27(2):187– 94.
  3. Vik T et al. Infantile colic, prolonged crying and maternal postnatal depression. Acta Paediatr 2009; 98(8):1344–8.
  4. Vandenplas Y et al. Prevalence and Health Outcomes of Functional Gastrointestinal Symptoms in Infants From Birth to 12 Months of Age. J Pediatr Gastroenterol Nutr 2015;61(5):531–7.
  5. Iacono G et al. Gastrointestinal symptoms in infancy: a population-based prospective study. Dig Liver Dis 2005;37(6):432–8.
  6. Mahon J et al. The costs of functional gastrointestinal disorders and related signs and symptoms in infants: a systematic literature review and cost calculation for England. BMJ Open. 2017;7(11).
  7.  National Institute for health and care excellence. Colic, infantile. London: NICE; 2017. https://cks.nice.org.uk/colic-infantile [Accessed November 2018]
  8.  National Institute for health and care excellence. Constipation in children and young people: diagnosis and management. London: NICE; 2010. https://www.nice.org.uk/guidance/cg99 [Accessed November 2018]
  9. National Institute for health and care excellence. Gastro-oesophageal reflux disease in children and young people: diagnosis and management. London: NICE; 2015. Available at: https://www.nice.org.uk/guidance/ng1/resources/gastrooesophageal-reflux-disease-in-children-and-young-people-diagnosis-and-management-pdf-51035086789 [Accessed November 2018]
  10. Salvatore S et al. Review shows that parental reassurance and nutritional advice help to optimise the management of functional gastrointestinal disorders in infants. Acta Paediatr 2018; doi: 10.1111/apa.14378.
  11. Vandenplas Y et al. Functional gastro-intestinal disorder algorithms focus on early recognition, parental reassurance and nutritional strategies. Acta Paediatr 2016;105(3):244–52.
  12. Linton, et al. Reassurance: Help or hinder in the treatment of pain. Pain 2008;134(1):5–8.
  13. Miller & Rollnick. Motivational Interviewing: Helping people change, Fifth edition. New York: Guildford Press, 2013.
  14. Bartick MC et al. Suboptimal breastfeeding in the United States: Maternal and pediatric health outcomes and costs. Matern Child Nutr 2017;13(1).
  15.  Abrahamse E et al. Development of the Digestive System-Experimental Challenges and Approaches of Infant Lipid Digestion. Food Dig 2012;3(1– 3):63–77.
  16.  Vandenplas Y et al. Pediatric gastroesophageal reflux clinical practice guidelines: joint recommendations of the North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (NASPGHAN) and the European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (ESPGHAN). J Pediatr Gastroenterol Nutr 2009;49(4):498–547.
  17.  Rosen R et al. Pediatric Gastroesophageal Reflux Clinical Practice Guidelines: Joint Recommendations of the North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (NASPGHAN) and the European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (ESPGHAN). J Pediatr Gastroenterol Nutr 2018; [Epub ahead of print].
  18. NHS choices. Colic. Available at: https://www.nhs.uk/conditions/colic/[Accessed May 2018].
x