Dojenje osigurava bebi najbolju moguću ishranu za zdrav rast i razvoj. Majčino mleko takođe podržava bebin imuni sistem u razvoju, obezbeđujući važna antitela i supstance za jačanje imuniteta kao deo pasivne podrške imunitetu i pomažu u zaštiti bebe od mnogih potencijalnih bolesti (gastrointestinalnih i respiratornih).
Alergija na kravlje mleko (CMA) je najčešća alergija na hranu u ranom detinjstvu, koja pogađa od 2 do 5% beba. Kada beba ima alergija na kravlje mleko, njihov imuni sistem preterano reaguje na jedan ili više proteina prisutnih u kravljem mleku. Bebin imuni sistem prepoznaje ove proteine kao štetne i da bi se zaštitio oslobađa prirodne odbrambene supstance, kao što su histamin i drugi medijatori, koji izazivaju alergijske simptome kod bebe.
Alergijska reakcija je često prvi znak da nešto nije u redu sa imunim sistemom, pa je važno istražiti načine za smanjenje rizika od razvoja alergije na kravlje mleko ili upravljati dijagnostikovanom alergijom na kravlje mleko pružanjem prave nutritivne podrške. Biti u stanju da se nutritivno podrži probavni i imuni sistem bebe je važno za njihov rast i razvoj.
Iako je dojenje najbolje, manji deo beba sa alergijom na kravlje mleko koje su najčešće veoma osetljive mogu imati alergijsku reakciju. To ne znači da su alergične samo na majčino mleko, već pre reaguju na male količine proteina kravljeg mleka koje prelaze sa majke na bebu preko majčinog mleka. U ovim slučajevima, alergija na kravlje mleko može se uspešno lečiti tako što majka ukloni mlečne proizvode iz svoje ishrane. Ako majka smatra da uklanjanje mlečnih proizvoda iz njene ishrane nije moguće i ne želi da nastavi sa dojenjem, zdravstveni radnik može predložiti da se bebi uvede specijalizovana „hipoalergena“ formula.